U ovoj publikaciji dvojica klasika savremene društvene teorije, Džon Djui i Kliford Gerc nude svoje – u velikoj meri suplementarne uvide – o fenomenu zdravog razuma. Djui se fokusira na razlike koje postoje između zdravorazumskog mišljenja i nauke, tvrdeći da je u tom pogledu nemoguće braniti bilo kakvu vrstu oštre distinkcije. Njihov odnos bi, smatra Djui, trebalo promišljati kao oblik transakcija putem kojih se obe vrste znanja kontinuirano međusobno menjaju. Sa druge strane, Gerc nastoji da sagleda zdrav razum kao element kulturnog sistema. Prema njegovom mišljenju, ovaj oblik znanja se ne tiče samo praktičnih uvida, već je u stanju da na metafizičkom nivou postavlja granice mogućeg i moralno dopustivog – što na koncu znači da je uporedni metod od izuzetnog značaja pri svakom nastojanju da razumemo ključne karakteristike zdravorazumskog mišljenja.
Držim da postoji rastuća tendencija „filozofije“ da se udalji od životnih pitanja, tendencija koja čini ne samo da njeni problemi budu isključivo tehničke prirode (što je u određenoj meri nužnost) već da sámo umnožavanje rasprava o njima I jačanje njihove kontroverznosti zapravo međusobno udaljavaju filozofe – što je pouzdan znak da se negde na putu izgubio kompas i bacila mapa.
Džon Djui
Zdrav razum je totalizujući kao i bilo koji drugi okvir i oblik mišljenja: nijedna religija nije više dogmatična, nijedna nauka nije više ambiciozna, nijedna filozofija nije opštija. Njegovi tonaliteti su drugačiji, kao i argumenti na koje se poziva, ali poput umetnosti ili ideologije, zdrav razum se prikazuje kao oblik mišljenja koji je u stanju da prevaziđe iluziju i dođe do istine, do, kako se kaže, samog stanja stvari.
Kliford Gerc
Jezik: srpski jezik
